Biosigurnost – efikasna kontrola štetočina

Biosigurnost na farmi svinja se može definisati kao skup mera koje se primenjuju u cilju sprečavanja prodora innfekcije spolja, ali i mera unutar zapata koje imaju za cilj minimaliziranje postojećih infekcija i onemogućavanje da se infekcija prenosi sa životinje na životinju. Osnovni zadatak farmera je da ne dozvoli pristup glavnim prenosiocima patogena bolesti svinja, a to su glodari, ptice i insekti.

Uloga biosigurnosti u uslovima savremene proizvodnje svinjskog mesa predstavlja ključni faktor dobrog zdravstvenog stanja I uopšte dobrobiti životinja unutar zapata. Način prenošenja bolesti može biti direktan, kada se infekcija putem fecesa zaražene svinje prenese na obuću, odeću I opremu farmera. To je najčešći način kojim u zapat dospevaju teške crevne infekcije: Salmonella, E. Choli, Dysenterya i druge. Indirektno prenošenje virusnih infekcija (najčešće putem vetra), prenese se i na na veliku udaljenost, čime znatno otežavaju kontrolu i mogućnost suzbijanja.

Namena objekta koji se gradi za potrebe svinjarstva, njegov položaj i lokacija bitan su činilac biosigurnosti. Preporučuje se da se različite kategorije svinja drže u različitim objektima i na propisnoj udsljenosti. Mnoge farme su koncipirane kao Nukleus farme i u njima se proizvodi samo priplod; Tovne farme drže samo životinje za tov, Komercijalne gaje prasad, a neke četvrte nastanjene su odbijenom prasadi. Nukleus farma tgreba da bude udaljena od farme gde su nastanjene krmače za proizvodnju prasadi najmanje kilometar, dok se u slučaju farmi svinja iz drugih zapati preporučuje minimum 5 kilometara udaljenosti. Biosigurnost takodje podrazumeva i danonoćnu kontrolu ulaza, a ulaz mora biti ogradjen začtitnim ogradom. To važi I za radnike na farmi I majstore koji se ponekad nadju unutar prostorija farme.

U okviru mera biosigurnosti neophodno je postaviti adekvatne fizičke barijere i pomoćnu opremu kako bi se sprečilone prljanje i rasipanje hrane, a takodje se koriste razna sredstava dezinfekcije poput insekticida i rodenticida.

Postoji propisan plan za primenu tih sredstava i postavljanje različitih prepreka na farmi koji se odnosi na puteve kretanja vektora, glavnih uzročnika narušavanja biosigurnosti, štetočina poput ptica, glodara i muva. Odredjene službe imaju za cilj da kontrolišu vektore proverom stanica sa mamcima. Vazno je da se protiv ptica, glodara i insekata mere zaštite sprovode istovremeno. Svi ovi prenosioci oboljenja mogu uneti zarazu sa drugih farmi koje su udaljene i po nekoliko kilometara, zato je postavljanje objekata za uzgoj svinja na dozvoljenoj lokaciji I položaju veoma bitan.

Kod odbrane od ptica su najvaznije mehanicke barijere. Mere borbe protiv glodara se pre svega zasnivaju na čistoci i pravilnom skladištenju i ispravnosti hrane, dok u slučaju odbrane od muva ostaci hrane i feces predstavljaju pogodne uslove za razvoj larvi, pa se o tome vodi stalna kontrola. Dodatno, pravilnom regulacijom ambijentalnih uslova ( temperature I vlage) se stvaraju uslovi koji manje povoljni za razvojne oblike muva.

Menadzer farme ima važan zadatak da periodično vrši audit i treninge zaposlenih na temu biosigurnosti i kontrole vektora. Svako investiranje vremena i novca u znanje, stručnost i napredovanje kadra višestruko se isplati.

Pre naseljavanja objekta neophodno je da svi zoohigijenski faktori budu zadovoljeni. Priprema za prijem prasadi obuhvata čišćenje, sanitarno pranje, kontrolu ispravnosti opreme, dezinfekciju i sušenje. Čišćenje i dezinfekcija, iako deluju kao jednostavan rutinski posao, predstavljaju najbitniji deo zoohigijenskih mera, upravo zbog karakteristika ovih životinja koje su sinonim za prljavo. Najefikasnije je pranje svinja vrućom vodom pod visokim pritiskom, čime se uklanja 99% mikroorganizama. Za još bolje rezultate preporučuju se deterdženti koji mogu biti kiseli, bazni i neutralni, a koji ubrzavaju proces i znatno smanjuju potrošnju vode. Higijeničari na farmi moraju biti adekvatno zaštićeni, a propisna zaštitna oprema podrazumeva nepropusno odelo (skafander), gumene rukavice, čizme i zaštitne maske za respiratorne puteve.

Visoko efikasan dezinficijens je najbolja podrška i garant uspeha biosigurnosti na svakoj farmi svinja. Bitno je odabrati proizvod koji ima širok spektar i univerzalno dejstvo na viruse, bakterije i gljivice, a delotvoran je na svim površinama, kao i u vazduhu .

Posle čišćenja i pranja sledi dezinfekcija, ali je važno da je prethodno efikasno obavljen postupak pranja i čišćenja. Ukoliko objekat nije dobro očišćen i opran dezinficijens će se inaktivisati u kontaktu sa organskom materijom, pa će njegovo dejstvo na mikroorganizme biti znatno umanjeno. Kao i kod detertdženta, dezinficijens je najefikasniji kada se nanosi u obliku pene. Treba imati u vidu da korišćenje jače doze dezinfekcionog sredstva neće povećati efikasnost, ali može da udvostruči troškove i duplo. Zato je bitno detaljno pratiti uputstvo na pakovanju I koristiti proverena sredstva koja će biti visoko efikasna, a minimalno štetna po životinje I okruženje.

Najvažnije za dobar dezinficijens je da ima širok spektar dejstva koje pokriva viruse, bakterije I gljivice. Čak i kada želimo da njime delujemo na samo jednu vrstu patogena, najverovatn ije su prisutne i druge vrste. Takodje, dobar dezinficijens treba da bude mnogostran u smislu dejstva na predmetima I zidovima prostorije, u vazduh, dezobarijerijerama i objektima transporta.