Boginje živine

Boginje živine predstavljaju hroničnu, sporošireću, infektivnu bolest ne samo živine, nego i veoma velikog broja vrsta ptica. To je sporošireće, zarazno oboljenje koje se manifestuje promenama na neoperjalim delovima kože (kožni oblik boginja) ili naslagama na sluznici gornjih delova respiratornog i digestivnog sistema  (sluzokožni oblik boginja).

Ovo  oboljenje ima ekonomski značaj u industrijskom živinarstvu iako se veoma sporo širi jer zahvata skoro sve jedinke u jatu, dovodi do pada nosivosti i povećanog procenta uginuća ukoliko se radi o difteroidnom obliku.

Uzročnik boginja živine je virus koji je otkriven pre više od 100 godina. Virus koji izaziva boginje pripada redu Avipoxvirus, familiji Poxviridae. Spada u grupu takozvanih velikih DNK virusa, koji imaju veliki genom i i mogu da se uoče pod elektronskim mikroskopom.

Slika 1. Izgled Avipoxvirusa pod mikroskopom; izvor: https://www.sciencedirect.com/...

Virus boginja je otporan na mnoga dezinfekciona sredstva. Temperatura od 50°C inaktiviše virus za 30 minuta, dok ga temperatura od 60°C inaktiviše za svega 8 minuta. Avian pox virusi su takođe otporni i na isušivanje, te u suvoj sredini mogu opstati  mesecima i godinama.

U industrijskom živinarstvu najčešće obolevaju kokoške i ćurke, a sasvim retko mogu oboleti guske i plovke. Mogu oboleti podjednako oba pola i sve starosne kategorije, no, u komercijalnim uslovima gajenja živine bolest se najčešće javlja kod odraslih jedinki. Pojavi bolesti pogoduju jata sa različitom starošću jedinki, prenaseljenost i loši ambijentalni uslovi.

Virus se može uneti na farmu ukoliko se unose nove jedinke koje su u inkubaciji, mehanički ili putem prirodnih vektora (Dermanissus gallinae, komarci). Infekcija se prenosi horizontalno, mehaničkim putem preko oštećene kože kroz koju virus lako prodire, neposrednim kontaktom i preko vazduha, prašinom za koju su vezane čestice virusa.

Inkubacioni period varira od 10 do 14 dana.  

Kožni oblik boginja je teško otkriti u ranom stadijumu bolesti kada je samo nekoliko ptica u jatu obolelo. Na neoperjalim delovima glave (kresta, podbradnjaci, očni kapci i oko kljuna),  a ponekad po vratu i nogama se pojavljuju čvorići različite veličine  (veličine sočiva do lešnika) koji mogu biti pojedinačni, ali ponekad i spojeni. Ukoliko se promene nalaze oko očiju može doći do zatvaranja očnih kapaka što onemogućava jedinkama da dođu do vode i hrane ili pak ako su nagomilane oko kljuna postoji poteškoća u otvaranju i zatvaranju kljuna te dolazi do mršavljenja i gubitka telesne mase. Ponekada ovakve promene mogu zatvoriti i nosne otvore pa ptice otežano dišu.

Slika 2. Kožni oblik boginja živine; izvor: https://poultrymania.com/fowl-...

Difteroidna (vlažna) forma boginja počinje edemom i žućkastim naslagama na mukoznim membranama usne duplje, jednjaka, larinksa i traheje. Simptomi bolesti se manifestuju otežanim disanjem sa otvorenim kljunom uz izraženu glad za vazduhom.  Kod nosilja dolazi i do pada nosivosti.

Mešoviti oblik podrazumeva oboljenje živine kod koga se istovremeno manifestuju promene i na koži i na sluzokožama. Ovaj oblik oboljenja je vrlo čest.

Obdukcijom se zapažaju promene na koži u vidu papula, koje se pretvaraju u vezikule, nakon toga u pustule i na kraju nastaju kraste. Ceo proces do stadijuma stvaranja kraste traje u proseku oko 14 dana.

U difteroidnom obliku se zapažaju zamućeni čvorići na sluzokoži usne duplje i gornjih delova respiratornog sistema, a zatim se čvorići pretvaraju u žućkaste, siraste, nekrotične naslage.

Dijagnozu nije teško postaviti naročito pri pojavi kožnog ili mešovitog oblika, zahvaljujući karakterističnim promenama koje se lako uočavaju kliničkim pregledom.

Međutim, kod difteroidnog oblika klinički je teže postaviti dijagnozu zbog mnogih sličnih oboljenja. Teškoće u dijagnostici postoje samo u početku pojave boginja. Kada se bolest proširi, onda se dijagnoza može lakše postaviti, pošto se boginje, u jednom zapatu nikad ne pojovljuju samo u sluzokožnom obliku.

Boginje se mogu dijagnostikovati serološkim metodama, uzimanjem skarifikata sa promena i dokazom Bolingerovih telašaca bojenjem po Gimzi, svetlosnom mikrosopijom i molekularnim tehnikama.

Slika 3. Bolingerova telašca; izvor: https://www.researchgate.net/f...

Izolacija virusa  se retko radi pri rutinskom postavljanju dijagnoze.

Kod difteroidnog oblika boginja treba pri dijagnostici uzeti u obzir ostale respiratorne bolesti, a pre svega infektivni laringotraheitis i trihomonijazu. Nedostatak biotina i pantotenske kiseline mogu dati sličnu kliničku sliku. T-2 mikotoksikoza izaziva promene na koži koje mogu biti veoma slične kutanim promenama kod boginja.

Vakcinacija čini glavni oslonac zaštite živine od boginja u intenzivnom živinarstvu. Vakcinalni program mora biti prilagođen epizootiološkoj situaciji na terenu gde se primenjuje. Vakcinacija živine se sprovodi različitim živim, atenuiranim vakcinama. Vakcina se aplikuje metodom probijanja krilnog nabora (wing-veb metoda), upotrebom bifurkacione igle ili utrljavanjem vakcine u folikule pera. Za nastanak imunskog odgovora potrebno je oko dve nedelje.

Slika 4. Kožna forma boginja s promenama na očnim kapcima, nosnim otvorima, kresti i podbradnjaku