Infektivna anemija pilića (IA)

Infektivna anemija pilića (IA) je akutno, virusno, oboljenje mladih kokošaka.

Karakteriše se aplastičnom anemijom i generalizovanom limfoidnom atrofijom, sa posledičnom imunosupresijom. Virus koji izaziva infektivnu anemiju se dovodi u vezu sa mnogim bolestima povezanim sa hemoragičnim sindromom i aplastičnom anemijom.  S obzirom na činjenicu da se radi o ubikvitarnom i veoma otpornom virusu oboljenje je rasprostarnjeno u celom svetu i izaziva velike ekonomske gubitke usled izrazitog imunosupresivnog potencijala virusa IA i posledičnih sekundarnih bakterijskih infekcija.

Uzročnik infektivne anemije pilića je jedan od najmanjih virusa, DNK virus iz familije Circoviridae. Kako se radi o velikoj familiji nanovirusa koji se mogu naći i kod biljaka i kod različitih sisara uzročnik infektivne anemije pilića je dugo proučavan i svrstan u posebnu grupu pod nazivom virusi infektivne anemije (engl. chicken infectious anemia virus-CIAV). Sojevi virusa infektivne anemije koji su do sada izolovani pripadaju istom serotipu, ali se razlikuju u stepenu virulencije.

Slika 1. Šematski prikaz virusa infektivne anemije pilića; izvor: https://www.creative-biolabs.c...

Virus infektivne anemije je izuzetno otporan. Veoma dugo opstaje pri različitim uslovima  u spoljašnjoj sredini, pokazuje visoku otpornost prema velikom broju hemiskih i fizičkih dezinfekcionih sredstava. Dobro podnosi nizak pH, veoma je termostabilan, na temperturi od 100 °C preživi 10 minuta.

Infektivna anemija je oboljenje pilića (kokoška je jedini i pravi domaćin za virus IA) lake i teške provenijencije najčešće mlađih od dve nedelje, sa izraženom starosnom rezistencijom.  Starosna rezistencija varira u zavisnosti od virulencije virusa, doze i načina infekcije. Razvoj starosne rezistencije je direktno povezan sa sposobnošću organizma za sintezu antitela na infektivnu anemiju. Kod imunokompetentnih jedinki starosna rezistencija najčešće nastupa između treće i četvrte nedelje.

Infekcija može nastati horizontalnim i vertikalnim (transovarijalnim) prenosom virusa.

Živina se može zaraziti horizontalnim putem: direktno, kontaktom sa obolelim jedinkama i indirektno, inficiranom vodom, hranom, steljom. Infekcija najčešće nastupa peroralno, feko-oralno.

Klinička forma bolesti se javlja kada se pilići zaraze veoma rano. Obolele jedinke izlučuju veliku količinu virusa u spoljašnju sredinu putem fecesa, te se tako zaražavaju jedinke u okolini. Virus se izlučuje u spoljašnju sredinu veoma dugo, pet do sedam nedelja nakon infekcije. Preduslov za zaražavanje živine je imunosupresija u jatu i/ili nedostatak pasivno prenetih antitela. Pasivni imunski odgovor bi trebalo da štiti piliće tokom tri nedelje.

Vertikalna infekcija nastupa kod jata koje ne poseduju antitela na infektivnu anemiju i ovaj vid prenosa se može očekivati u periodu od tri do devet nedelja nakon horizontalne infekcije roditeljskih jata putem inficiranih jaja. Dužina izlučivanja virusa preko jaja varira. Pilići poreklom od zaraženih roditelja obolevaju u prvim danima života, neposredno posle izleganja, sa izraženim mortalitetom od 10. do 12 .dana i pikom mortaliteta od 17. do 24. dana. Inkubacioni period kod horizontalne infekcije veoma varira, ali u proseku iznosi 10 do 14 dana.

Nakon ulaska virusa u organizam dolazi do viremije u prvih 24 h i tada se virus može detektovati skoro u svim organima.

Nastanak imunosupresije je predisponirajući faktor za nastanak sekundarnih infekcija, što uzrokuje kako direktne, tako i indirektne gubitke u jatu što se očituje značajnim ekonomskim gubicima.

Pilići su na virus IA najosetljiviji u prvoj nedelji života, a starosna rezistencija kod imunokompetentnih pilića nastaje u četvrtoj nedelji života. Bolest se može javiti u supkliničkoj ili kliničkoj formi.

Nakon horizontalne infekcije pilića virusom IA klinički simptomi mogu proći i neopaženo. Ovde se zapravo radi o supkliničkoj formi bolesti koja se očituje lošim proizvodnim rezultatima, sa posledičnim ekonomskim gubicima.  Supklinička infekcija rezultira imunosupresijom koja se očituje u sekundarnim bakterijskim infekcijama i lošem imunskom odgovoru na vakcinalne antigene.

Kod kliničke forma bolesti uočavaju se nespecifični simptomi poput izrazite raslojenosti jata, pojava anemije, naročito su bledi kresta i podbradnjaci, pilići se skupljaju u gomile, žmure i otežano prilaze hrani. Uginuća usled IA se javjaju sporadično. U nešto dužem toku bolesti na koži grudi, abdomena i krila se pojavljuju hemoragije, a nakon toga se na tim mestima javlja gangrenozni dermatitis usled sekundarnih bakterijskih infekcija.

Pilići se mogu oporaviti za tri do četiri nedelje, ali su u ovom periodu veoma osetljivi na sekundarne infekcije. Latentne infekcije dovde do značajnog smanjenja produktivnosti jata.

Morbiditet kod infektivne anemije veoma varira i zavisi od niza faktora. Mortalitet je nizak kod horizontalne infekcije, ali kada se komplikuje sekundarnim infekcijama značajno raste. Kada se pilići zaraze veoma rano mortalitet se krece u granicama između 5 i 10%, ali može dostići i 60%, dok je morbiditet skoro 100%, uz posledično loše performanse.

Slika 2. Pile desno zaostalo u rastu u odnosu na pile levo, usled infekcije virusom zarazne anemije pilića; izvor: https://microbewiki.kenyon.edu...

Virus infektivne anemije pilića dovodi do atrofije kosne srži, hematopoetskih organa i limfoidnog tkiva živine, a sve to je praćeno veoma velikim ekonomskim gubicima usled nastale imunosupresije.

Slika 3. Atrofija kostne srži i anemija kao posledica infektivne anemije pilića; izvor: http://www.chicken-anemia.com/...

Na obdukciji se prvo uočavaju promene na koži u vidu hemoragija. Hemoragije se mogu naći i na potkožnom tkivu, na površini i unutrašnjosti mišića, žlezdanom želudcu. Gangrenozni dermatiits se javlja u slučaju sekundarnih infekcija i tada oboljenje dobija naziv bolest plavih krila (engl. blu wing disease). Ovakav patoanatomski nalaz se definiše kao hemoragični sindrom.

Svi parenhimatozni organi su bledi usled izražene anemije.

Zapaža se izrazita atrofija timusa, što je posledica destrukcije limfoblasta, pre svega u kori timusa. Burza Fabricii i slezina mogu takođe biti manji. Dolazi do aplazije kosne srži, u kojoj se virus umnožava, ona postaje vodnjikava, masnjikava, bledo ružičaste ili žute boje.

S obzirom na činjenicu da klinička slika može pobuditi samo sumnju na infektivnu anemiju neophodno je uzeti u obzir vreme pojavljivanja simptoma (starost jata) i proizvodne parametre.

Dijagnoza infektivne anemije se može postaviti dokazivanjem virusa, virusnog antigena ili specifičnih antitela.

Danas u dijagnostici infektivne anemije primat zauzimaju molekularne metode dijagnostike. PCR metoda kojom se dokazuje DNK virusa je u današnje vreme metoda izbora za dijagnostiku infektivne anemije zbog svoje visoke senzitivnosti i brzine dobijanja rezultata.

U dijagnostici se primenjuju i serološki testovi poput indirektne fluoroscencije (IFA test), ELISA testa i virus neutralizacionog testa. ELISA test se koristi u rutinskoj dijagnostici i praćenju efekata imunizacije.

Diferencijalno dijagnostički je neophodno isključiti nedostatak K vitamina, adenovirusne infekcije, Gamboro bolest i intoksikacije sulfonamidima i mikotoksinima, pre svega aflatoksinom.

Celokupni menandžment farme mora biti prilagođen savremenom industrijskom živinarstvu uz poštovanje rigoroznih zoohigijenskih mera.

Ne može se očekivati da dođe do eradikacije infektivne anemije s obzirom na ubikvitarni karakter virusa, veoma veliku otpornost i mogućnost vertikalnog prenosa virusa, ali se poštovanjem svih osnovnih postulata tehnologije i zoohigijene može smanjiti pritisak bolesti u farmskim uslovima gajenja živine. Potrebno je sprovoditi monitoring prisustva virusa u jatima da bi se sprečio vertikalno širenje virusa.

Poštovanje osnovnih tehnoloških i zoohigijenskih mera, uz vakcinaciju su dovoljni da spreče ekonomske gubitke. Lečenje se ne sprovodi s obzirom da se radi o virusnoj infekciji, izuzev ukoliko nije neophodno tretirati bakterijska oboljena koja su nastala usled imunosupresije izazvane virusom infektivne anemije.

Strategija za kontrolu imunosupresije izazvane virusom IA je bazirana na vakcinaciji roditeljskih jata i monitoringu, odnosno praćenju prisustva antitela na virus infektivne anemije. Cilj vakcinacije je sprečavanje vertikalnog prenosa virusa i horizontalnog zaražavanja mladih pilića. To se postiže imunizacijom roditeljskih jata.

Seropozitivna jata, odnsono neutralizujuća antitela štite jedinke od bolesti, ali ne štite u potpunosti od infekcije.

Uzimajući u obzir da vakcine za zaštitu od IA namenjene za masovnu aplikaciju (npr. oralno) spadaju u grupu tzv „vrućih“ vakcina, to jest da vakcinalni virus prilikom kruženja u jatu može povratiti virulenciju, kompanija „Intervet International“ je patentirala proizvod „Nobilis CAV P4“, u kome se nalazi živi atenuirani virus namenjen za parenteralnu pojedinačnu aplikaciju, koji je kompatibilan za kombinovanje sa vakcinom protiv reo virusa i protiv boginja.