Infektivni bronhitis (IB)

Infektivni bronhitis (IB) je akutno, virusno, veoma zarazno oboljenje živine izazvano virusom infektivnog bronhitisa iz familije koronavirusa. Oboljenje je rasprostranjeno u celom svetu i uzrok je veoma velikih ekonomskih gubitaka u savremenom industrijskom živinarstvu. Bolest se ispoljava u vise oblika u zavisnosti od serotipa, odnosno patotipa virusa i tropizma ka različitim tkivima. Infektivni bronhitis se kod živine može ispoljiti u respiratornoj, u nefritičnoj i reproduktivnoj formi, sa dominantnim kliničkim simptomom koji se ogleda u padu nosivosti, koji je praćen lošim kvalitetom jaja.

Uzročnik infektivnog bronhitisa živine je RNK virus iz familije Coronaviridae.

Sam naziv koronavirusa proističe iz izgleda saomg virusa koji zbog svojih šiljaka (S protein) podseća na krunu. Postoji veliki broj sojeva koronavirusa. Klasifikacija sojeva virusa infektivnog bronhitisa je veoma složena.

 

Slika 1. Šematski prikaz građe korona virusa; izvor: https://www.sciencedirect.com/...

Određivanje serotipa vrlo je važno jer između različitih sojeva virusa ne mora postojati unakrsna zaštita nakon vakcinacije. Iako postoje sojevi virusa koji su prisutni u velikom broju zemalja, veruje se da je za svaku teritoriju karakterističan određeni soj. Dugo vremena se verovalo da je za područje evropskog kontinenta jedino bitan Massachusetts soj. Međutim, konstantno su se pojavljivali novi sojevi protiv kojih do tada primenjivana vakcinacija (protiv Massachusetts soja) nije pružala zaštitu. Uglavnom su ti sojevi bili „lokalnog“ značaja, a često su brzo i nestajali (ali su pri tome nanosili ekonomske gubitke). Uz Massachusetts soj virusa infektivnog bronhitisa, među najznačajnije sojeve u svetu danas se ubrajaju 4/91, Italian-02, QX, Arkansas, Holte, Australian T soj, Connecticut, Grey, Delaware i drugi manje poznati sojevi.

Većina serotipova virusa infektivnog bronhitisa je osetljiva na višim temperaturama.. Na sobnoj temperaturi virus ostaje infektivan par dana. Virus u spoljašnjoj sredini tokom zimskih meseci može da preživi 56 dana, a tokom proleća 12 dana. Etar, hloroform, formalin i natrijum hidroksid se koriste  za inaktivaciju virusa infektivnog bronhitisa.

Prirodni domaćini za infektivni bronhitis su kokoške i fazani, ali mogu oboleti i ćurke. Prijemčive su jedinke svih starosnih i proizvodnih kategorija, ali su mladi pilići najosetljiviji. Sa uzrastom jedinke postaju manje osetljive, a samim tim se smanjuju i ekonomski gubici.

Infektivni bronhitis živine se brzo i lako prenosi među jedinkama u jatu. Bolest je veoma zarazna sa kratkim inkubcionim periodom od 18-36 sati. Osnovni način prenošenja je horizontalni, direktnim kontaktom sa zaraženim jedinkama.  Virus se najčešće prenosi aerogeno, preko sekreta iz respiratornog sistema ili fecesa. Najveća koncentracija virusa se nalazi u iscetku iz respiratornog sistema u periodu od prvog do sedmog dana nakon infekcije, dok se virus iz fecesa može izlučivati nedeljama i mesecima, kako tokom infekcije, tako i tokom faze oporavka.

Bolest se može širiti i indirektno putem kontaminirane prostirke, obuće, odeće, opreme, kao i preko osoblja. Vertikalni put prenosa bolesti nije dokazan.

Uprkos činjenici da mogu oboleti sve uzrasne i proizvodne kategorije kokošaka oboljenje se najčešće javlja u uzrastu od 3 do 4 nedelje. Klinička slika infektivnog bronhitisa neće zavisiti samo od serotipa virusa već i od starosti pilića u momentu inficiranja. Pilići mogu biti konstantno inficirani, a ponovno izlučivanje virusa obično počinje u vreme pronošenja.

Infektivni bronhitis se klinički može ispoljiti u vidu respiratorne, nefropatogene i reproduktivne forme bolesti.

Pilići su neveseli, nakostrešenog perja, smanjenog apetita, skupljaju se ispod izvora grejanja i otežano dišu. Jedinke kijaju, kašlju, imaju obilan iscedak iz nosa, oka i nozdrva, usled čega otresaju glavu i čuje se krkljanje. Prisutan je izraziti konjunktivitis, takozvane „vlažne oči“, a jedinke drže otvoren kljun i hrle ka izvoru vazduha (glad za vazduhom).

                                          

Slika 2. „Vlažne oči“, izraziti konjunktivitis kao simptom zaraznog bronhitisa

 Ponekada dolazi do otoka sinusa i deformacije glave. Živina slabi. Mortbiditet je veoma visok i veći deo jata oboli, dok procenat mortaliteta veoma varira i kreće se u opsegu od 5 do 80%. Kod jedinki starijih od šest nedelja klinička slika je slabije izražena i može ostati nezapažena izuzev čujnog disanja koje se primećuje tokom noći kada je sve okolo tiho. Ukoliko ne dođe do sekundarnih infekcija bolest traje 7 do 10 dana, no ako dođe do komplikacija, odnosno sekundarnih bakterijskih infekcija tok bolesti je znatno duži.

Nefropatogena forma bolesti se najčešće javlja kod brojlera i ispoljava se nakon kliničke slike poremećaja respiratornog sistema i praćena je povećanim uginućem.

                                      

Slika 3. Nefropatogena forma zaraznog bronhitisa, karakteristična slika intersticijalnog nefritisa

 Reproduktivna forma bolesti se javlja kod roditeljskih jata i koka nosilja. Simptomi koji dominiraju zavise od uzrasta jedinki u momentu zaražavanja.

Ukoliko je infekcija nastupila od prvog do desetog dana života, bolest će se ispоljiti u formi tzv. “lažnih nosilja”. Do momenta kada kokoške pronesu nema vidljive kliničke slike. Tokom perioda nošenje jaja naizgled zdrave kokoške ne nose jer se umesto funkcionalnog jajovoda nailazi cistično izmenjen jajovod, koji je nastao kao posledica rane infekcije virusom infektivnog bronhitisa.

                                

Slika 4. Cistično izmenjen jajovod kao posledica rane infekcije virusom zaraznog bronhitisa

Ako infekcija nastupi u periodu od desetog dana starosti pa do pronošenja, bolest će se manifestovati veoma blagim respiratornim simptomima, koji često prođu nezapaženo.

Kada infekcija nastupi u periodu nošenja jaja, bolest će se manifestovati padom nosivosti i promenama u kvalitetu jaja.

Ukoliko se radi o roditeljskim jatima dolazi do smanjenja broja oplođenih jaja i smanjenog procenta izvodljivosti.. Nosivost obično pada za 3% do 10%, pa čak i do  50%. Nosivost se najčešće vraća na nivo pre infekcije za šest do osam nedelja. Ponekad se nosivost nikada ne vrati u tehnološke normative. Osim pada broja jaja dolazi i do promene u kvalitetu ljuske jaja, belanceta i žumanceta. Jaja su meka, često bez ljuske, deformisana, hrapava, obezbojena ili šarena.  Žumance je nešto svetlije, dok je belance vodnjikavo.  

Slika 6. Naborana ljuska jaja kao posledica IB; izvor: https://www.merckvetmanual.com...

Patomorfološke promene su najizraženije u gornjem respiratornom sisitemu. Promenjeni su sinusi, nosni otvori, traheja i bronhije. Vazdušne kese su na početku infekcije pune penušavog sadržaja, a zatim veoma brzo postaju zamućene. Pluća su najčešće bez promena.

Slika 7. Svetlije žumance i vodnjikavo belance

 

Nefropatogeni sojevi virusa dovode do pojave otečenih, bledih bubrega. Ureteri su često prošireni usled prisustva soli urata.

Ako se pilići lakih hibrida ili roditeljskih jata inficiraju u prvih 10 dana života, nastaju trajne promene na organima za reprodukciju. Kada tako inficirani pilići postanu polno zreli, pojedinačni jajni folikuli će biti atrofični sa jako iniciranim krvnim sudovima, pa čak i krvavljenjima. Ponekad se jajni folikuli nalaze slobodni u trbušnoj duplji.

Dijagnoza se postavlja na osnovu klinička slike, obdukcionog nalaza, serološkim (u upotrebi je najčešće ELISA test) i molekularnim metodama.

 

Slika 8. Infekcija embriona virusom infektivnog bronhitisa; izvor:  http://www.infectious-bronchit...

 

Pri postavljanju dijagnoze uvek je potrebno isključiti druge akutne respiratorne infekcije koje mogu da budu slične zaraznom bronhitisu: atipičnu kugu živine, infektivni laringotraheitis, zaraznu koricu, avijarnu influencu i kolibacilozu. Takođe, slične simptome mogu da prouzrokuju adenovirusne infekcije.

U svim zemljama u kojima postoji intenzivna živinarska proizvodnja, prisutan je i infektivni bronhitis. S obzirom na visokoinfektivnu prirodu virusa, čak i najstrože mere prevencije su ponekad nedovoljne.

Preventivne mere podrazumevaju primenu opštih zoohigijenskih i tehnoloških normativa koji se primenjuju u industrijskom živinarstvu i vakcinaciju.

U okviru imunoprofilakse koriste se žive, atenuirane i mrtve, inaktivisane vakcine prema predviđenom programu zaštite pilića od ove bolesti. Osnovni cilj vakcinacije je stimulacija lokalnog imunskog odgovora, a potom i sistemskog.

Univerzalni program vakcinacije ne postoji, već se oni prave u zavisnosti od epizootiološke slike na datom terenu. 

Kod brojlera cilj vakcinacije je sprečavanje ekonomskih gubitaka, koji nastaju ne samo usled direktnih uginuća, već i indirektnh gubitaka usled loše konverzije i prirasta, dok je kod roditeljskih jata i nosilja potrebno zaštiti jajovod kako bi se izbeglo nastajanje lažnih nosilja, pad nosivosti, slabiji kvalitet jaja i manja izvodljivost.

Veliki pomak u zaštiti živine od sojeva kao što je Qx, 793B i sličnih virusa iz te grupe, ostvaren je kada je dr. Jane Cook predložila koncept „protektotip“. Ona je, naime, kombinovala istovremenu aplikaciju vakcinalnih sojeva iz grupe Massachussets i iz grupe 793B (konkretno sojeve Ma5 i 4/91), i primetila da ovi sojevi u kombinaciji daju bolju zaštitu protiv ranije navedenih sojeva, nego kada bi se aplikovali pojedinačno. Do današnjih dana nije potpuno razjašnjen mehanizam ove zaštite, ali masovno je u upotrebi širom sveta i u praksi je dokazan.