Alergijski Dermatitis prouzrokovan ubodom buve

Jedan od najčešćih uzroka alergijskih reakcija kod pasa predstavlja upravo FAD – „flea allergy dermatitis“.

UZROK

Tokom svake alergijske reakcije, pa i ove, dolazi do preterane reakcije organizma na prisustvo antigena. U ovom slučaju, antigen predstavljaju proteini koji se nalaze u pljuvačci buve. Buve su mali, pljosnati insekti koji imaju 3 para nogu i najčešće su tamnocrvene do braon boje. Adultni stadijumi ovog ektoparazita dostižu veličinu od svega 1 do 3mm i veoma se spretno i brzo kreću. Buve pripadaju redu Siphonapterida, a u okviru familije Pulicidae nalaze se rodovi Ctenocephalides, Pulex, Spilopsyllus i Archaeopsylla.

Nakon što kolonizuje domaćina (psa i mačku), buve relativno brzo počinju da se hrane na istom, tako što svojom maxillom penetriraju kroz epidermis domaćina. Nakon što epypharynx  biva ubačen unutar kapilarnog krvnog suda, krv biva usisana pomoću 3 pumpe kroz cev za hranjenje koju formaraju maxilla i epypharynx. Istovremeno, pomoću pljuvačne pumpe, buva ubacuje svoju pljuvačku bogatu supstancama sličnim histaminu, proteolitičkim enzimima i antikoagulannsima u krvotok domaćina. Sve ove supstance proteinskog sastava unutar krvotoka senzibilisane životinje ponašaju se kao antigeni. Samim tim, podstiču se mnoge imunološke reakcije.

Slika 1. Adultni stadijum Ctenocephalides canis. Izvor: https://www.pestworld.org/pest...

PRENOŠENJE BOLESTI

Alergije nisu infektivna oboljenja, te samim tim nisu ni kontagiozna. Ipak, buve se relativno lako prenose u populaciji kućnih ljubimaca, a glavna mesta infestacije ovim parazitom unutar prostorija jesu mesta na kojima ljubimac infestiran buvama provodi najviše vremena. Nezaštićeni ili neadekvatno zaštićeni od ektoparazita najčešće postanu infestirani na mestima u kojima je velika glomerulacija životinja, poput prihvatilišta, pansiona, parkova za pse… Kada dospe na telo domaćina, već tokom prvih 24-36h nakon prvog obroka (krv domaćina) ženka počinje da polaže jaja i to čak do 50 jaja dnevno.

Smatra se da su psi koji već boluju od alergija na neke od inhalacionih alergena nešto skloniji ka nastanku FAD u odnosu na pse koji nisu skloni ovim alergijskim stanjima.

Iako alergije nisu infektivna oboljenja, buve predstavljaju vektore nekih uzročnika bolesti kao što su Bartonella spp. (između ostalog i Bartonella henselae koja izaziva bolest mačije ogrebotine – „cat scratch disease“), Rickettsia typhi, Rickettsia felis. Buve imaju ulogu i prelaznog domaćina nekih parazita, pa tako je Ctenocephalides felis prelazni domaćin  parazita Dipylidium caninum.

KLINIČKA SLIKA

Iako klinički simptomi mogu početi da se ispoljavaju u bilo kojoj starosti kod pasa, FAD se najčešće dijagnostikuje kod pasa do 5 godina starosti i za sada nisu uočene rasne i predispozicije vezane za pol. FAD se smatra jednim od najčešćih uzroka češanja kod pasa. Stoga, prilikom pregleda uočavaju se pruritus i papularni dermatitis u regiji slabina, a neretko i celog kaudalnog dela tela, zahvatajući rep, perinealnu regiju i ventralni deo abdomena. Nekada su ovakve promene generalnizovane, najčešće u poodmaklim stadijumima. Kod pasa kod kojih je ova alergija hronična možemo uočiti seboreične promene, alopeciju, lihenifikaciju, kraste, acral-lick granulome, kao i piotraumatske dermatitise. S obzirom na to da je ovo oboljenje inflamatornog karaktera, česte su sekundarne infekcije bakterijama i gljivicama, što kliničara može dovesti u zabludu.

Kod mačaka koje boluju od FAD najčešće prilikom kliničkog pregleda uočavamo izrazit svrab koji može biti konstantog i intenzivnog karaktera i milijarne promene po koži u vidu papula i krasta, simetričnu alopeciju (najčešće u regiji kaudalnog dorsuma i slabina), ekskorijacije u regiji kože vrata i glave. Nešto ređe, uočavamo i promene koje pripadaju kompleksu eozinofilnog granuloma, u vidu ulcera na usnama, stvaranja eozinofilnog plaka i eozinofilnih granuloma. Kod mačaka su sekundarne infekcije kože nešto ređe nego kod pasa.

Slika 2. Bilateralna alopecija kod psa koji boluje od FAD-a. 

Izvor: arhiva Locovet-a

DIJAGNOSTIKA

Neretko nam sama anamneza i klinička slika ukazuju na FAD, pa tako kod pacijenata kod kojih se javlja intenzivan i učestao svrab, kao i alopecija u regiji baze repa i zadnjih nogu (takozvani “flea triangle”) uvek treba FAD svrstati među diferencijalne dijagnoze.

Intradermalni alergijski testovi ili IgE testovi iz krvi mogu poslužiti kao potvrda sumnje na prisustvo ovog oboljenja, mada se u praksi ove vrste testiranja retko izvode, s obzirom na to da pacijenti koji boluju od FAD-a obično dobro odreaguju na terapiju.

LEČENJE I PREVENCIJA

S obzirom na to da pljuvačka buve dovodi do ovog alergijskog stanja, jasno je da je osnovno i najvažnije prevenirati da ljubimac ne dolazi u kontakt sa buvama. Stoga, neophodno je predočiti vlasniku da je od krucijalne važnosti da ljubimac bude redovno zaštićen od ovih ektoparazita, kao i obezbediti da parazita nema u okolini gde pas provodi svoje vreme. Najčešće se infestacije buvama dešavaju tokom toplijeg vremenskog perioda, ali s obzirom klimatske promene, preporuka je da ljubimci budu zaštićeni od ektoparazita tokom cele godine. Zapravo, kada je ovo oboljenje u pitanju, preventiva ujedno predstavlja i lečenje ovog alergijskog stanja. Danas na našem tržištu postoji dosta unapređenih formulacija u vidu topikalnih i oralnih terapeutika, što ostavlja vlasniku na volju da odabere ono što smatra da je za njegovog ljubimaca najbolje, premda za mnoge vlasnike sam odabir prerata predstavlja veliki izazov. Šamponi, praškovi i sprejevi sadrže regulatore razvoja ektoparazita, kao i permetrin, karbaril i deluju kontaktno na razvojne stadijume buva, stoga se smatraju tradicionalnim terapeuticima. Preparati koji se primenjuju topikalno najčešće sadrže fipronil, imidakloprid, dinetofuran i piriprol – supstance koje se veoma brzo šire krznom tokom 24-48h od aplikacije i bivaju skladištene unutar lojnih žlezda. Samim tim, nakon aplikacije, samo krzno je toksično za buve u naredih 30-60 dana (u zavisnosti od toga koja je aktivna supstanca korišćena). Selamektin je takođe jedna od aktivnih supstanci koje noviji preparati sadrže i pokazala se kao dosta efikasna zaštita od buva, kao i od grinja poput Trichodectes canis i Felicola subrostratus. Fluralaner (Bravecto) pripada grupi izoksazolina – efikasnih paraziticida čiji efekat traje čak 12 nedelja nakon unošenja samo jedne tablete.

Desenzibilizacija predstavlja jedan od vidova lečenja alergijskih stanja, ali se ne smatra preterano uspešnim kada je FAD u pitanju, stoga ne predstavlja terapiju izbora.

Kortikosteroidi se često koriste kao deo terapije kada su u pitanju akutne i nekontrolisane epizode češanja prilikom kojih životinja dodatno ozleđuje kožu i dovodi do nekada i teških infekcija kože. Kortikosteroide uvek treba koristiti sa posebnom pažnjom i onda kada je njihova primena umnogome indikovana, a u lečenju akutnih epizoda FAD uvek se odlučujemo za najnižu dozu kortikosteroida koja daje efekte i olakšava simptome ovog alergijskog stanja.

Antibiotici takođe predstavljaju deo terapije onda kada je usled češanja narušena kožna barijera, te je došlo do nastanka sekundarnih infekcija.

Medicinski šamponi i lokalni dezinficijenski se takođe koriste u slučajevima kada je kožna barijera narušena.

ZAKLJUČAK

Dužnost veterinara jeste da sastavi efikasan i po životinju najbezbedniji plan lečenja, što zahteva individualan pristup svakom pacijentu.  Kako bismo adekvatno lečili pacijente koji boluju od FAD, moramo adekvatno kontrolisali širenje ovih ektoparazita, a kako bismo to efikasno činili, neophodno je poznavati osnovne biološke karakteristike ektoparazita i iste predočiti klijentu. Od krucijalne je važnosti da se vlasniku pomogne prilikom odabira adekvatne preventive koja će najviše odgovarati njegovim mogućnostima, kao i potrebama njegovog ljubimca, kao i predočiti mu koliko je zapravo važna redovna primena ovih preparata.

Autor teksta: Živko Jelić, veterinarska ambulanta "Loco Vet"