Značaj laboratorijskih analiza u veterinarskoj medicini

Veterinarska medicina se vrlo brzo razvija i podržana je tehnološkim napretkom u medicini, ali i potrebom čoveka da očuva vezu s prirodom i životinjama koje su ostale u divljini. Danas se čini da ne postoji skoro nijedan dom u gradu bez kućnog ljubimca: psa, mačke ili egzotične životinje, a mi, kao vlasnici, vidimo ih kao članove svoje porodice. Iz tih razloga, laboratorijska dijagnostika u veterini dosegla je nivo humane medicine sa ciljem da omogući postavljanje konačne dijagnoze i primenu uspešne terapije. Da bi procenili da li je životinja zdrava ili koji organ ili sistem organa ima poremećaj funkcije, doktori veterinarske medicine rade opšti klinički pregled, a potom uzorkuju krv i mokraću za laboratorijski pregled kako bi stekli uvid u opšte stanje pacijenta. Nakon toga, a u zavisnosti od dobijenih rezultata, mogu vršiti pregled stolice, tkivnih izliva i drugih telesnih tečnosti ili procenjivati izgled ćelija i tkiva koji se dobijaju biopsijom, sa ciljem postavljanja dijagnoze.

 

Hematologija za svakog pacijenta, hemostaza za one koji imaju potencijalnu ili vidljivu sklonost ka krvarenju

Hematološke analize obuhvataju pregled crvene i bele krvne loze i broja trombocita. Rade se na različitim tipovima hematoloških analizatora. Na osnovu hematoloških analiza može se doneti sud o tome da li pacijent ima anemiju ili policitemiju, da li ima zapaljenski proces, ili je pod akutnim stresom, ili ima leukemiju. Pregled krvnog razmaza je vrlo važan jer nam nijedan aparat ne može dati uvid u sam izgled ćelija krvi. Tako na dobro napravljenom krvnom razmazu možemo uočiti babezije, hepatozoon i mikrofilarije, koje prenose krpelji ili komarci. Možemo uočiti i kolonije rikecija u leukocitima, takozvane morule ili maline, koje formiraju erlihije i anaplazme. Zasad su u Srbiji još uvek relativno retki slučajevi erlihioze i anaplazmoze, koje takođe prenose krpelji. Na krvnim razmazima se mogu uočiti i mikoplazme, koje uglavnom prenose buve, ali je za njihovu dijagnostiku neretko potrebna molekularna dijagnostika, odnosno PCR. Za sve pomenute vektorski prenosive bolesti, osim za babeziozu, postoje brzi dijagnostički testovi (SNAP testovi), koji sa visokim stepenom senzitivnosti i specfičnosti detektuju ili njihove antigene ili sintetisana antitela. Svi brzi testovi su skrining testovi i ako su negativni, to ne znači da životinja ne boluje od te bolesti. Ukoliko se svi ti patogeni ne nađu na krvnom razmazu, a klinička slika odgovara datom oboljenju, potrebno je uraditi molekularnu detekciju patogena putem PCR-a.

Ponekada je potrebno utvrditi zašto životinja ima sklonost ka krvarenju, te je neophodno proveriti broj i funkciju trombocita i uzeti uzorke krvi u adekvatne epruvete da bi se laboratorijski odredila aktivnost faktora koagulacije. Sklonost ka krvarenju može ukazati i na deficit Fon Vilebrandovog faktora. Od vektorski prenosivih bolesti, erlihioza u svom hroničnom obliku izaziva tačkasta krvarenja, kao i infekcija bakterijom Anaplasma platys, koja se umnožava baš u trombocitima. Sklonost ka krvarenju može biti latentna, pa se preporučuje da se pre hirurške intervencije provere takozvana grupna vremena koagulacije.

Bez biohemijskih analiza nema kompletnog uvida u zdravstveno stanje pacijenta

Biohemijski pregled krvnog seruma je važan jer kroz promene u koncentraciji određenih parametara i aktivnosti enzima možemo steći uvid o funkciji pojedinih organa. Osnovni biohemijski profil koji pruža uvid u zdravstveno stanje pacijenta uključuje određivanje koncentracije glukoze, ukupnih proteina, albumina, uree, kreatinina, fosfata, kalcijuma, holesterola i triglicerida, kao i određivanje aktivnosti enzima ALT (alanin aminotranferaze), AST (aspartat aminotransferaze), AP (alkalne fosfataze) i CK (kreatin kinaze). Ukoliko se sumnja na oštećenje jetre, određuje se i koncentracija GGT-a (gama glutamil transferaze), žučnih kiselina, bilirubina i amonijaka. Za potvrđivanje dijagnoze da se radi o pankreatitisu mora se odrediti aktivnost pakreasne lipaze. Pored pregleda krvi i krvnog seruma, analiza mokraće je vrlo važna jer pruža uvid u opšte stanje pacijenta, funkciju bubrega i stanje donjeg urinarnog trakta.

Laboratorijske analize ne treba raditi samo onda kada je životinja bolesna, već i kada je životinja klinički zdrava. Savetuje se redovna kontrola jednom godišnje za sve pse, a naročito one koji pripadaju grupi gerijatrijskih pacijenata. Takođe, bez obzira na starosnu kategoriju, svim psima koji su imali neku od vektorski prenosivih bolesti treba obezbediti zdravstvene preglede dva puta godišnje. Razlog je povećan rizik od hronične bubrežne bolesti. Smatra se da psi oboleli od erlihioze imaju 300 puta veću šansu da razviju akutnu ili hroničnu bubrežnu insuficijenciju. Naime, kod hroničnih i perzistentnih infekcija dolazi do stvaranja imunskih kompleksa (antitela se stvaraju na antigene uzročnika), koji se potom talože u glomerularnu membranu bubrega. U početku razvoja hronične bubrežne bolesti životinja nema kliničke znake i deluje zdravo, a kada se znaci bolesti pojave, više od 75 odsto nefrona je već nepovratno izgubilo svoju funkciju. Da bi se takva stanja prevenirala, savetuju se redovne kontrole. Pregled mokraće je važan za dijagnostiku bubrežne bolesti jer se sastav mokraće menja kada postoji oštećenje. U mokraći se mogu detektovati proteini ako su oštećeni glomeruli, pa čak i glukoza ako su oštećeni proksimalni tubulociti. Dalje analize zahtevaju relativnu kvantifikaciju proteinurije, koja se postiže određivanjem odnosa između proteina i kreatinina (UP/CRE) u mokraći. Na osnovu prisustva azotemije (povišena koncentracija uree i kreatinina) i odnosa UP/CRE može se proceniti stepen oštećenja bubrega prema preporuci koju je izdalo Međunarodno udruženje za brigu o bubrezima (International Renal Interest Society – IRIS). S obzirom na to da vektorski prenosive bolesti mogu imati kraći ili duži asimptomatski period, tokom kojeg se polako razvija oštećenje bubrega, ali i drugih organa, preventivni pregledi su od velikog značaja u svetlu njihove pravovremene dijagnostike. Iz tih razloga redovno korišćenje repelenata je vrlo važno jer na taj način čuvamo zdravlje naših ljubimaca. Preparate protiv buva, krpelja, mušica i komaraca treba koristiti tokom cele godine prema uputstvu proizvođača jer su krpelji aktivni i zimi i leti. Srbija je zemlja koja predstavlja takozvano endemsko područje za mnoge vektorski prenosive bolesti. 

Mi smo tu u službi zdravlja vaših ljubimaca!

Tim za laboratorijsku dijagnostiku Katedre za patološku fiziologiju Fakulteta veterinarske medicine

Prof. dr Milica Kovačević Filipović

Doc. dr Jelena Francuski Andrić