Atopijski dermatitis kod pasa
Atopijski dermatitis je veoma čest dermatološki problem i čini od 10 do 15 odsto svih kožnih oboljenja kod pasa
Atopijski dermatitis pasa je genetski predisponirano, inflamatorno i pruritično alergijsko oboljenje kože s karakterističnim kliničkim simptomima, a u vezi je sa stvaranjem IgE antitela, najčešće usmerenih protiv spoljašnjih alergena
Atopijski dermatitis je veoma čest dermatološki problem i čini od 10 do 15 odsto svih kožnih oboljenja kod pasa. Taj procenat obolevanja kod pasa, ali i alergičnih ljudi, značajno se povećao u poslednjih 20 godina. Postoje brojne pretpostavke koji je razlog i najčešće se pominje „higijenska teorija“, po kojoj preterana higijena, nemogućnost kontakta sa unutrašnjim i spoljašnjim parazitima, kao i konzumiranje procesuirane hrane, značajno doprinose nastanku alergije. Atopijski dermatitis može se javiti kod svih rasa pasa, ali smatra se da zapadno škotski terijeri, labradori, buldozi, boston terijeri i šar pejevi imaju veću sklonost ka ovom oboljenju nego druge rase. Još uvek nije sa sigurnošću utvrđeno zašto su neki psi alergični, ali smatra se da je glavni problem u nepotpunoj kožnoj barijeri koja propušta alergene u kožu, a oni aktiviraju brojne odbrambene i upalne ćelije koje proizvode supstance koje izazivaju svrab i simptome atopijskog dermatitisa. Kod pasa i kod ljudi je vrlo slično, najčešći alergeni koji prouzrokuju atopijski dermatitis jesu kućne grinje, različiti poleni, plesni, duvanski dim, dlake. Kućne grinje su tokom cele godine prisutne u našim domovima i u najvećoj koncentraciji su prisutne u ležajevima, tepisima, zavesama, starim knjigama... U našem podneblju već od marta meseca drveće kreće u polinaciju, a nešto kasnije trave i na kraju leta i početkom jeseni korovi, od kojih ambrozija ima najjača alergena svojstva.
Slika 1. Crvenilo oko očiju i njuške
Prvi simptomi oboljenja mogu se javiti vrlo rano, već u dobi od šest meseci, ali su oni tada obično blagi. U najvećem broju slučajeva klinički manifestni simptomi zapažaju se u uzrastu od jedne do tri godine. Najznačajniji vidljivi simptom atopijskog dermatitisa jeste svrab, odnosno češanje, lizanje, griženje, trljanje, valjanje kao njegova manifestacija. Svrab je u početku oboljenja najčešće prisutan na licu (slika 1), šapama, u preponama i pazuhu (slika 2), a u kasnijoj fazi može biti i generalizovan. Na koži se primećuju delimičan ili kompletan nedostatak dlake, koža je zacrvenjena, prisutne su bubuljice, erozije, kraste, koža je oštećena, a dlaka suva i izlomljena. Kod dugotrajnog češanja dolazi do potpunog nedostatka dlake, koža je masna i tamno obojena (slika 3). Često je prisutna sekundarna infekcija bakterijom iz roda Staphylococcus pseudintermedius ili kvaščevom gljivicom Malassesia pachydematis, kao i upala spoljašnjeg ušnog kanala (slika 4). Tada se svrab dodatno intenzivira, pa se psi češu i tokom šetnje i noću.
Slika 2. Crvenilo i proređena dlaka u pazušnom delu i na stomaku
Dijagnoza se bazira na istoriji bolesti, kliničkom pregledu, isključivanju drugih oboljenja koja su praćena češanjem i alergijskom testiranju. Neophodno je sprovesti kompletan klinički pregled i različitim dijagnostičkim testovima isključiti prisustvo ektoparazita, bakterijske i gljivične infekcije. Obično se koristi intradermalno kožno testiranje, kako bi se odredili alergeni na koje je pas odreagovao (slika 5).
Slika 3. Kompletna alopecija na vratu, koža je masna, tamna i neprijatnog mirisa
Terapija atopijskog dermatitisa može biti specifična ili simptomatska. Specifična se zasniva na smanjivanju kontakta sa inkriminisanim alergenom i alergen specifičnoj imunoterapiji (hiposenzibilizaciji). Postoje preporuke kako se može smanjiti količina alergena u ambijentu, pogotovo kućnih grinja. Shodno tome, vlasnicima pasa preporučujemo da prekriju njihove ležajeve plastičnim materijalima, sklone plišane igračke, onemoguće psima ulazak na mesta na kojima ima najviše grinja kao što su ormani, prostor ispod kreveta, podrumske prostorije. Preko noći, kao i kad su sami kod kuće, psi bi trebalo da borave u prostorijama bez tepiha. Jako je važno redovno usisavanje kuće i održavanje relativne vlažnosti između 30 i 45 procenata.
Slika 4. Generalizovana alopecija sa sekundarnom bakterijskom i gljivičnom infekcijom
Grinje u ambijentu mogu se uništiti i primenom akaricidnih preparata. Psi alergični na polen treba da u vreme cvetanja što manje vremena provode napolju, pogotovo rano ujutro i u sumrak. Takođe ih ne treba šetati po visokoj travi, a nakon svake šetnje bilo bi dobro isprati ih čistom vodom, kako bi se uklonili alergeni sa kože. Hiposenzibilizacija podrazumeva seriju supkutanih injekcija alergena na koji je životinja osetljiva u količinama koje se progresivno uvećavaju. Treba imati u vidu da je za efekat hiposenzibilizacije potrebno od šest do 12 meseci tretmana.
Slika 5. Intradermalno testiranje
Simptomatska terapija svodi se na smanjivanje češanja i u tu svrhu se najčešće upotrebljavaju glukokortikosteroidi, antihistaminici, ciklosporini, kao i lekovi koji su registrovani za tretman atopijskog dermatitisa pasa (oclacitinib, lokivetmab). Uvek treba biti oprezan s primenon kortikosteroida jer njihovo dugotrajno davanje često dovodi do brojnih neželjenih efekata.
Osim smanjivanja češanja, neophodno je smanjiti infekciju na koži, pa se kod bakterijskih infekcija upotrebljavaju antibiotici i/ili antibakterijski šamponi. Kada je na koži prisutna malasezija u povećanom broju, neophodno je kupanje šamponom sa hlorheksidinom. U cilju popravljanja defekta epidermalne barijere preporuka je da se životinja hrani hranom koja je bogata omega 3 i 6 masnim kiselinama ili se one dodaju u vidu suplemenata. Takođe, postoje preparati u ampulama koji se direktno nanose na kožu i na taj način se masnoće dopremaju u epidermalnu barijeru. Masne kiseline smanjuju češanje i upalni proces, popravljaju kožnu barijeru i poboljšavaju kvalitet i sjaj dlake.
Usled poremećene kožne barijere, kod atopičara dolazi do pojačanog isparavanja vode iz tela, pa je iz tog razloga njihova koža suva. U cilju vlaženja kože najčešće se koriste ovlaživači koji sadrže glicerol i propilen glicol. Osim što je nakon njihove upotrebe koža mekša i sjajnija, takođe utiču i na smirivanje svraba.
Na koži svih životinja i ljudi prisutna je normalna mikroflora kože koja je neophodna za optimalnu funkciju kože, njen adekvatan imunološki odgovor, a koja sprečava kolonizaciju potencijalno patogenih mikroorganizmima. Usled poremećene kožne barijere, na koži atopičara menja se i broj i vrsta bakterija koje su prisutne na koži i samim tim doprinose pogoršavanju simptoma atopijskog dermatitisa. Shodno tome, u terapiji ovog oboljenja upotrebljavaju se topikalni preparati koji sadrže tzv. dobre bakterije, koje vraćaju bakterije u fiziološki odnos i samim tim smanjuju simptome atopijskog dermatitisa.
Atopijski dermatitis predstavlja kompleksno oboljenje – koje se ne može izlečiti, već je ideja držati simptome pod kontrolom. Zahteva primenu velikog broja različitih lekova, koji se menjanju u zavisnosti od toga da li je pas u akutnoj fazi bolesti ili su simptomi pod kontrolom. Zahteva dosta angažovanja i edukacije vlasnika, kako bi na vreme uočio simptome pogoršanja bolesti i odmah odreagovao. Takođe, bitna je dobra saradnja između odabranog veterinara i vlasnika kako bi se simptomi uspešno držali pod kontrolom.
Dr vet. med. Natalija Milčić Matić, dermatolog Ambulante za kožne bolesti Fakulteta veterinarske medicine iz Beograda
