Crevni mikrobiom
Smatra se da psi i mačke imaju više mikroorganizama u digestivnom traktu nego što imaju ćelija u telu!
Naša planeta vrvi od života, koji možemo pronaći na najneverovatnijim mestima. Živa bića su toliko isprepletana i povezana da će nam verovatno biti potrebni vekovi da shvatimo simbiotske, uzajamno korisne odnose koje živa bića međusobno ostvaruju. Mikroorganizmi žive svuda, od vrhova visokih planina do mračnih dubina okeana, ali ono što je veoma interesantno jeste da trilioni bakterija žive na koži i sluzokoži i nas i naših četvoronožnih pratilaca.
Smatra se da psi i mačke imaju više mikroorganizama u digestivnom traktu nego što imaju ćelija u telu! Svi mikroorganizmi digestivnog trakta jednim imenom se nazivaju crevni mikrobiom. Nemojte misliti da je mikrobiom creva slučajno tu i da nema nikakvu funkciju. U prirodi slučajnosti ne postoje i sve ima svoju svrhu.
Mikrobiom creva je kao otisak prsta. Ne postoje dve jedinke koje imaju isti sastav mikroorganizama creva. Čak mačići i štenci iz istih legala imaju potpuno različiti sastav mikrobioma. Utvrđeno je da su ova raznovrsnost i ravnoteža u broju vrsta mikroorganizama ključni za zdravlje mikrobioma. Gustina zajednica mikroorganizama mikrobioma creva (ukupan broj ćelija) i raznolikost (broj različitih vrsta ćelija prisutnih u crevima) regulišu i utiču na zdravlje ne samo digestivnog sistema kao što su gojaznost, tumori debelog creva, zapaljenja creva, intolerancije i alergije na hranu, nedostatak mikroelemenata, već i na bolesti drugih organskih sistema, kao što su dijabetes, problemi nervnog sistema (anksioznost, depresija), sveukupni imunitet, kožne bolesti, atopijske alergije...).
Ovo bogatstvo života u crevima i kod nas i kod naših ljubimaca presudno je za fizičko i mentalno blagostanje. Sa jedne strane, efekti ovog uzajamno korisnog odnosa mikroorganizama i domaćina u kom žive pospešuju bolje varenje i resorpciju hranljivih materija, dok, s druge strane, čine temelj za 70 odsto imunološkog sistema organizma koji je smešten baš tu u crevima. Ovo je prva i najvažnija linija odbrane organizma.
Mnogi faktori oblikuju mikrobom creva, a pre svega to su genetika, ishrana, način života, fizička aktivnost, upotreba nekih lekova...
Postoje tri važna saveznika u borbi za zdrav mikrobiom creva i posredno zdravlje kompletnog organizma!
Prvi saveznik su prebiotici ili prebiotska vlakna. To su vrsta ugljenih hidrata koje naši ljubimci ne vare, ali su izuzetno kvalitetna ishrana za mikroorganizme mikrobioma creva. Ova vlakna selektivno koriste „dobri“ mikroorganizmi creva što im pomaže da napreduju, da se umnožavaju i da održavaju ravnotežu sa „lošim“ mikroorganizmima. Najznačajnija prebiotska vlakna koja bi naši ljubimci trebalo da dobijaju kroz hranu su: inulin, frukto-oligosaharidi (FOS) i galakto-oligosaharidi (GOS). Pored vlakana postoje i druga jedinjenja koja mogu imati prebiotički efekat.
Prilikom korišćenja prebiotika mikroorganizmi oslobađaju i veoma važna jedinjenja koja doprinose zdravlju kako samih creva tako i kompletnog organizma. Ove proizvode metabolizma „dobrih“ mikroorganizama možemo nazvati jednim imenom „postbiotici“. Oni su naš drugi saveznik u ovoj borbi. Postbiotici su mešavina neaktivnih bakterijskih ćelija i ćelijskih komponenti (kao što su beta-glukani) i supstanci koje proizvode mikroorganizmi kao što su masne kiseline kratkih lanaca (laktati i butirati). Postbiotičke supstance su korisne za organizam. One sa jedne strane sprečavaju razvoj tzv. loših mikroorganizama, a sa druge strane stimulišu imunitet, deluju antiupalno, sprečavaju oksidativni stres, snižavaju krvni pritisak i imaju još mnoga pozitivna svojstva za organizam.
I na kraju, treći veoma važan saveznik u ovoj borbi jeste primena „dobrih“ kultura mikroorganizama, probiotika. Unosom ovih kultura uspostavlja se ponovo dobra ravnoteža i funkcija mikrobioma. Da bi se napravio dobar probiotik, potrebna je visoka tehnologija i dugogodišnje istraživanje. Dobar primer za ovo je kompanija „Nestle“, koja je posle 40 godina istraživanja, 1991. imala na raspolaganju podatke od oko 3.000 mikroorganizama digestivnog trakta potpuno istraženih. S ovakvim podacima mogli su lako da dođu do zaključka kako napraviti dobar odabir soja bakterija koji je najidealniji kao probiotik. Pored odabira bakterije potrebno je razviti posebnu tehnologiju zaštite ovih bakterija, kako bi one nesvarene prošle kroz ceo digestivni trakt sve do debelog creva gde treba da nastave razvoj i ostvare svoje probiotske efekte. Pored svega ovoga za pse i mačke treba napraviti i oblik prebiotika koje one lako i rado uzimaju. Primer izuzetno kvalitetnog probiotika za pse i mačke je „Fortiflora“. Sadrži soj bakterije Enterococcus faecium SF68, koji ima sjajne probiotičke sposobnosti. Tehnologija mikrokapsulacije omogućava da ovaj soj bakterija živ stigne do debelog creva. Njegova praškasta struktura daje mogućnost lake primene, tako što se jednostavno prospe preko hrane, a odličan ukus i miris čak povećavaju palatabilnost hrane u koju je dodat.
I da zaključim, bez kvalitetnog crevnog mikrobioma nema ni sveukupnog zdravlja naših ljubimaca. Da bismo našim ljubimcima pomogli da se izbore za zdrav život, potrebno je da im ponudimo kvalitetnu ishranu, zdravu fizičku aktivnost i da im redovno ili po potrebi pomognemo dodajući im probiotik u hranu. Probiotik će pozitivno uticati ne samo na zdravlje digestivnog sistema već i na kompletno zdravlje celog organizma.
