Oboljenja lokomotornog sistema kod mladih pasa

Kada pas hramlje, ili potpuno odbija da koristi šapu, vreme je da posetite veterinara. Uzroci mogu biti različiti, a prvi simptomi već su uočljivi kod štenaca

 

Oboljenja lokomotornog sistema kod mladih pasa su često razlog za zabrinutost njihovih vlasnika i javljanje veterinaru. Najčešći simptom oboljenja lokomotornog sistema je hromost, koja može biti diskretno naglašena ili pak toliko izražena da pas uopšte ne koristi nogu ili u potpunosti odbija kretanje. Uzroci hromosti mogu biti brojni, o čemu govori prof. dr Bojan Toholj, spec. vet. hirurgije Poljprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

Šta sve može dovesti do hromosti?

- Hromost (claudicatio) predstavlja poremećaj u pravilnom i svrsishodnom korišćenju ekstremiteta. Ova definicija, iako široka, potrebna je kako bi obuhvatila sva ona patološka stanja koja mogu dovesti do hromosti. Oboljenja koja dovode do hromosti se grubo mogu podeliti na oboljenja mišićno-skeletnog sistema (oboljenja kostiju, mišića, zglobova, tetiva ligamenata) i oboljenja nervnog sistema. Međutim, treba imati na umu i to da bol druge lokalizacije (grudna, trbušna duplja) može dovesti do izvesnih promena u načinu kretanja (oprezno koračanje i slično).

Da li su mladi psi posebno ugroženi?

- Mladi psi tokom prve godine života prolaze kroz proces intenzivnog rasta i razvoja, pa je kvalitetna ishrana osnov za potpuno ispoljavanje sve lepote, ali i funkcionalnosti koju pas treba da ostvari. U ovom procesu moguće je da se greškama u ishrani ili načinu držanja štetno deluje na razvoj lokomotornog sistema, što u kasnijem periodu može imati katastrofalne posledice. Kvalitetna ishrana, umereni treninzi i redovne posete veterinaru svakako su mandatorni uslovi da bi se štene pravilno razvijalo. Psi su i po prirodi radoznale životinje, sklone različitim nestešlucima. U tom istraživanju okoline mlad pas često na teži način nauči da je pad s visine bolan, da stepenice mogu da budu opasne i slično. Dečjoj radosti nema kraja kada u kuću unesete štene, pa smo često svedoci da je štene ispalo iz ruku ili je dete slučajno nagazilo ljubimca.

Koja su to oboljenja lokomotornog sistema kod mladih pasa?

- Pre svega tu su traume koštano-zglobnog sistema (prelomi, naprsnuća kostiju, iščašenja zglobova). Mladi psi imaju takozvane zone rasta u kostima, a to su mesta koja su naročito osetljiva na mehaničku traumu jer su izgrađena od hrskavice koja vremenom okoštava. Neretko su to mesta gde se javlja fraktura kod pada, skoka s visine... Zatim tu su različite forme nepravilnosti u razvoju kostiju ili zglobova kao što su displazija kukova i laktova, različite forme tranzitornih (prolaznih) inflamacija tkiva kosti (juvenilni panosteitis), distrofičnih oboljenja (ostodistrofična hipertrofija) i drugo. 

Kada je vreme za posetu veterinaru?

- Kod naglog ispoljavanja visokog stepena hromosti, neupotrebljavanja jednog ekstremiteta (hod na tri noge) ili potpunog odbijanja kretanja potrebno je da posetu veterinaru načinite što pre. Međutim, moramo naglasiti da i diskretno naglašenu hromost ne treba olako shvatiti i ne voditi se s načelom da će proći jer postoje neka oboljenja koja vrlo lako možemo lečiti pa i izlečiti ukoliko se s terapijom počne u ranom uzrastu.

Da li možemo kod kuće da lečimo psa lekovima protiv bolova?

- Odgovor je svakako negativan! Iako svi u svojoj kučnoj apoteci imamo široku lepezu analgetskih proizvoda, ipak moramo znati da neki lekovi koji su za nas praktično bezopasni kod pasa mogu da imaju fatalne posledice kao, recimo, ibuprofen, paracetamol i slično.

Kako izgleda pregled pasa kod dijagnostike hromosti

- Proces dijagnostike oboljenja lokomotornog sistema kod pasa se sastoji iz ortopedskog pregleda na koji se onda nadovezuju različite metode specijalne dijagnostike. Nakon prikupljanja podataka o životinji (uzrast, rasa, pol) pristupamo uzimanju anamneze, a zatim i proceni trenutnog stanja (trijas, kondicija). Međutim, u slučajevima kada je uzrok hromosti i više nego očigledan (otvoreni lom, rana) odustajemo od detaljnog kliničkog pregleda i fokusiramo se na urgentno zbrinjavanje i stabilizaciju pacijenta (stabilizacija ulomaka, zaustavljanje krvarenja, terepija šoka i slično). Nakon uzete anamneze ili još u toku razgovora s vlasnikom započinjemo ortopedski pregled i to adspekcijom, pri čemu sistematski posmatramo psa spreda, sa strane i otpozadi. Nakon toga, ukoliko je neophodno, procenjujemo korak životinje u hodu i trčanju po ravnom, uz stepenice i slično. Pregled se dalje obično nastavlja palpacijom dok životinja stoji, a zatim i bočnim postavljanjem životinje na sto za pregled ili poleganjem na strunjaču gde izvodimo palpaciju, probu pasivnih pokreta, fleksiju, ekstenziju, procenjujući tada bolnost, pokretljivost, krepitaciju i druga. Budući da i neurološka oboljenja katkad mogu da prouzrokuju smetnje u upotrebi ekstremiteta koje mogu nalikovati na hromost, uputno je načiniti i neurološki pregled. Osim kliničkog pregleda, traganje za egzaktnom dijagnozom često nadopunjujemo korišćenjem specijalnih dijagnostičkih metoda i to pre svega tzv. imejdžing tehnika (eng. image techniques, RTG, ultrazvuk, CT, MR), artroskopije, artrocenteze i različitih analiza zglobne sinovije, biopsije, kinetičke analize koraka i drugo.

Kako vlasnik može pomoći u procesu dijagnostike?

- Podaci koje dobijamo od vlasnika od velike važnosti su nam za dijagnostiku hromosti. U specifičnosti koje nam vlasnik treba razjasniti spadaju vreme proteklo od prve pojave hromosti, okolnosti eventualne traume za koju je vezana hromost, hronološka progresija oboljenja, prethodno lečenje, progresija ili umanjenje intenziteta hromosti nakon aktivnosti. Takođe je važna informacija da li je vlasnik u skorije vreme davao psu lekove protiv bolova, da li je u ambulantu došao vodeći psa na povocu ili automobilom. Tako će se osteoartritične promene zglobova očitovati sporom progresijom simptoma hromosti, dok će luksacije, puknuće ligamenata momentalno dovesti do visokog intenziteta hromosti. Nadalje, fraktura potkolenice ili podlaktice tokom uobičajene fizičke aktivnosti nije uobičajena i tu odmah treba posumnajti na patološki lom kosti. Kod osteoartritisa uobičajeno je da se simptomi hromosti umanjuju nakon fizičke aktivnosti, dok se hromost prouzrokovana neuromuskularnim oboljenjem intenzivira nakon aktivnosti.

Da li su neke rase sklonije nastanku hromosti?

- Kod pasa malih rasa češće se javlja, recimo, medijalna luksacija patele i aseptična nekroza glave butne kosti, dok je kod većih rasa displazija kukova češći problem. Kod određenih rasa je naročito učestala pojava nekih oboljenja kao na primer kod nemačkog ovčara, juvenilni panosteitis, koji se opet mnogo češće dijagnostikuje kod mužjaka. Kod mlađih pasa se javlja hipertrofična osteodistrofija, dok se kod starijih pasa češće nađu neoplazije kosti (osteosarkom).