Kardiopulmonalna dirofilarioza

Učestalost infestacije D. Immitis kod mačaka, u endemskim oblastima, svega je 5-15 % od one kod pasa na istom području. Većina slučajeva infestacija Dirofilarijom immitis kod mačaka je sa malim brojem adultnih oblika, veoma često su jednopolne (samo prisutni mužjaci ili samo ženke) a prisutne su uglavnom 1 – 3 filarije u pulmonalnim arterijama. Razlog je u tome što mačke nisu previše atraktivne za komarce, zatim kod mačaka je velika smrtnost L3 larvi, tako da se mali broj njih razvije u adultne oblike. Jednostavno rečeno, mačka nije dobar domaćin za ovu parazitozu.

Važno je istaći da je mikrofilarijemija kod mačaka izuzetno retka. Razlog je u jednopolnim infekcijama i u imunski posredovanoj supresiji produkcije mikrofilarija i/ili klirensu istih. Šematski način zaražavanja slika 1.

Patogeneza i klinička slika

Specifičnost kardiopulmonalne dirofilarioze mačaka je u nepredvidivom toku bolesti i, često, nedovoljno specifičnoj simptomatologiji. Nije retkost da mačke budu inaparentno inficirane i da do uginuća filarija (u mačkama žive kraće nego u psima) dođe bez pojave ikakvih kliničkih simptoma. Sa druge strane, može doći do iznenadnog uginuća mačke, bez ikakvih prodromalnih simptoma.

Raznoliki simptomokompleksi koji se pojavljuju kod kardiopulmonalne dirofilarioze mačaka nazivaju se HARD (skraćenica od engl. Heartworm Associated Respiratory Disease).

Nakon nastanjivanja mladih odraslih oblika u distalne ogranke pulmonalnih arterija, neretko dolazi do njihovog uginuća što može imati dramatične kosekvence u smislu pojave akutne dispnoje i/ili anafilakse.

Ukoliko mladi adulti prežive i razviju se u zrele parazite, promene koje nastaju na krvnim sudovima i plućnom parenhimu, slične su onima koje nastaju kod pasa (vilozni endarteritis i peivaskularna inflamacija). Kašalj i otežano disanje koje mogu pratiti ovu fazu bolesti često se u kliničkoj praksi pripisuju astmi mačaka ili alergijskom bronhitisu. Mogu se pojaviti i neurološki simptomi (posledica aberantne migracije) kao i nespecifični simptomi poput nauzeje ili inapetence.

Najzad, uginuće adultih oblika prate simptomi pulmonalne trombembolije ili anafilaksa koja takođe može dovesti do perakutnog toka bolesti i mogućeg uginuća.

Kod mačaka ne dolazi do razvoja plućne hipertenzije na način koji je često prisutan kod pasa, tako da su kardiološke konsekvence ove bolesti retke (cor pulmonale).

Zbog veličine odrsalih crva koji se mogu pružati do dsne predkomore (ovo nije sindrom v. cavae), može biti prisutna trikuspidalna i pulmonalna regurgitacija praćene šumom.

 Dijagnoza kardiopulmonalne dirofilarioze kod mačaka

Kao i u mnogim drugim oblastima veterinarske medicine, mačke su komplikovane i kada je u pitanju postavljanje dijagnoze kardiopulmonalne dirofilarioze, tj. HARD. 

Knotov test je maltene potpuno izlišan, jer je kod mačaka mikrofilarijemija izuzetno retka. 

Antigen test je manje senzitivan nego kod pasa, zbog toga što 30 do 50% mačaka ima samo adulte mužjake.

Antitela na D. immitis (Ab test) određijemo kod mačaka za koje sumnjamo da su obolele, a imaju negativan Ag test. Pozitivan test na antitela samo povećava “indeks sumnje”, ne znači 100% prisutnu infekciju, već samo potvđuje izloženost mačke odraslim filarijama I/ili razvojnim oblicima filarija ali ne i aktivnu infekciju.

 Rendgen toraksa pokazuje iste promene koje se sreću i kod pasa – naglašen i zadebljao vaskularni crtež sa perivaskularnim infiltratima.

 Ultrazvuk srca u dijagnostici dirofilarioze mačaka može biti izuzetno značajno “oruđe”, zbog toga što jedna jedina odrasla filarija zauzima celu dužinu arterijskog korita u plućima mačke, a skoro uvek se pruža i u glavnoj pulmonalnoj arteriji. Naravno, važno je imati dobar aparat i veliko iskustvo u vizuelizaciji dirofilarija na ovaj način. Ehokardiografija ima senzitivnost od 88 – 100 % pa se smatra “zlatnim standardom”.

Tretman

Mačkama koje imaju respiratorne simptome , ili vaskularni obrazac/mešoviti obrazac na plućima na rendgenu toraksa, a koji u svojoj osnovi imaju infestaciju D. immitis, tretiramo prednizolonom, 2 mg/kg dnevno prve sedmice, 1mg/kg dnevno druge sedmice, 0,5 mg/kg svaki drugi dan treće sedmice. U slučaju pogoršanja ovaj režim možemo ponoviti.

Premda u literaturi postoje podaci da dvogodišnja aplikacija 24 µg/kg ivermectina, dva puta mesečno, dovodi do uginuća 50% odraslih filarija, ovakav tretman nema smisla, jer filarije u mačkama ne žive bitno duže od tog perioda.

Kod mačaka s akutnim respiratornim kolapsom ili anafilaksom pristupamo simptomatskom lečenju (kiseonik, antišok terapija).

Ne postoje prepuruke za tretman mačaka melarsominom.

Hirurški tretman je teško izvesti, jer je mali promer jugularne vene kod mačaka, zbog čega potoji velika verovatnoća fragmentacije filarija tokom operacije što može prouzrokovati anafilaksu i uginuće. 

Prevencija

Hemoprofilaktici koji se koriste kod pasa, podjednako su efikasni kada je u pitanju zaštita mačaka od infestacije D. immitis.

Strategija “duplog štita” – repelenti protiv komaraca plus hemoprofilaksa primenjuje se i kod mačaka.

Aktivni sastojak	Oblik leka	Doza, pas	Doza, mačka
Ivermectin	Solucija (pro inj.)	6-12 µg/kg	24-71 µg/kg
Moxidectin	Topikalni (spot on)	2,5 – 6,25 mg/kg	1-2 mgkg
Selamectin	Topikalni (spot on)	6-12 mg/kg	6-12 mg/kg

Autor: Dr vet. med. Nenad Milojković