Ne odstranjujte mačkama kandže

Svim vlasnicima mačaka poznato je da su izgreban nameštaj i poneka ogrebotina na rukama sastavni deo gajenja ovih životinja. Mace nam pružaju mnogo – ljubav, pažnju i poverenje. Zauzvrat se od vlasnika očekuje da prihvate sve aspekte njihove prirode. A među njima je činjenica da mačke imaju kandže. Zašto ih nipošto ne treba hirurški odstranjivati i koliko je zapravo ova procedura u neskladu s dobrobiti životinja, to je naša tema.

 

Hirurško odstranjivanje kandži mačaka (eng. declawing) predstavlja proceduru amputacije poslednjih falangealnih kostiju svakog prsta. To se najbliže može objasniti kao ekvivalent odstranjivanju vrhova prstiju kod čoveka. Metode koje se najčešće primenjuju jesu amputacija pomoću hirurških sečiva, nakon čega se rane pojedinačno ušivaju i previjaju, kao i amputacija pomoću posebnog lasera. I jedna i druga procedura nanose mačkama bol i dugoročne poteškoće.

U velikom broju zemalja u svetu odstranjivanje kandži mačkama zabranjeno je zakonom. Uklanjanje kandži (zajedno s poslednjim delom svakog prsta) u potpunosti menja način na koji šapa dolazi u kontakt sa zemljom pri kretanju. To dovodi do otežanog kretanja (kao pri nošenju neudobne obuće), što ima za posledicu nepravilan položaj čitavog tela i hronične bolove u kičmi. Budući da šape konstantno dolaze u kontakt s podlogom, rizik od infekcije je veoma visok, bez obzira na to što su mačke postoperativno zaštićene antibioticima. Bol pri kretanju se progresivno pogoršava tokom života, praćen je hroničnim artritisom i mnogim drugim problemima. Istraživanja su pokazala da su određene komplikacije koje prate hiruršku amputaciju poslednjih falangealnih kostiju, odnosno uklanjanje kandži, izuzetno česte. Tako se postoperativno krvarenje u trajanju od oko dve nedelje javilo kod čak 31 odsto mačaka. Trajno hramljanje javilo se kod čak 17 odsto mačaka, a smatra se da je izazvano bolnošću i povredom tkiva pri operaciji. Takođe se javljala i paraliza, potencijalno izazvana primenom lokalnih anestetika, u trajanju od mesec-dva. Nakon obavljene hirurške procedure prijavljeno je da su mačke sklonije infektivnim i drugim oboljenjima usled slabljenja imunskog odgovora u vremenu oporavka. Oštećenja dubokih tetiva ili njihova trajna kontrakcija takođe su opisane kod mačaka koje su podlegle hirurškoj proceduri uklanjanja kandži. 

Odstranjivanje kandži mačkama, osim što im nanosi značajan bol, takođe ima devastirajuće efekte po psihičko zdravlje ovih životinja. Naime, mačkama su kandže vitalni deo arsenala za napad i odbranu, ali i za ispunjavanje mnogih drugih važnih oblika ponašanja. Mačke su lovci, to je integralni deo prirode njihove vrste i uklanjanjem kandži otežava se da ispunjavaju svoje instinkte. Svako jurenje za igračkom postaje u najbolju ruku neprijatno, a često i izrazito bolno. Maca će izbegavati da skače visoko ili da se penje zbog nesigurnosti jer nema kandže. Mačke osećaju frustraciju nakon što su im kandže uklonjene. One im, kako je pomenuto, služe takođe i za odbranu – to znači da će, kada se mačka oseća ugroženo, ona izvući kandže u pokušaju da se zaštiti. Međutim, kada bez njih ostane, veoma je često da postane agresivnija i da često ujeda, u pokušaju da se osete sigurno i da kompenzuju nedostatak. Zbog svesti o tome da ne mogu da se odbrane podjednako efikasno kao mace koje nisu prošle ovu proceduru, njihovo samopouzdanje u različitim okolnostima se izuzetno smanjuje. To znači da će nekad čak i pokušaj igre protumačiti kao napad i braniti se ujedanjem.

Mnogi stručnjaci smatraju takođe da uklanjanje kandži ima negativni uticaj i na održavanje ravnoteže, penjanje, kao i na socijalne interakcije.

Klinička istraživanja pokazala su da kod mačaka kojima su kandže uklonjene u velikom broju slučajeva indikatori fizičkog bola (povišen broj otkucaja srca, respiracija itd.) ostaju prisutni i duži vremenski period nakon što je procedura obavljena. Nakon uklanjanja kandži, veliki broj mačaka trajno odbija da upotrebljava posudu s peskom za vršenje nužde. Smatra se da je uzrok ove pojave činjenica da tvrda i granulisana konzistencija posipa bolno deluje na šape, te će je mačke izbegavati.

 

Ova pojava, kao i druge bihejvioralne promene poput poremećaja ponašanja, anksioznosti i agresije, koje potencijalno nastaju nakon uklanjanja kandži, uvode vlasnike u začarani krug rešavanja problema koji nisu bili prisutni na prvom mestu. Zato je od velikog značaja da se vlasnici, sadašnji i budući, adekvatno informišu o funkcionalnim i etičkim manama ove procedure. Budući da uklanjanje svih kandži zarad izbegavanja grebanja nema zdravstvene indikacije, odnosno ne izvodi se zato da bi se zdravstveno stanje mačke poboljšalo, može se reći da se radi o kozmetičkoj proceduri. Kada se odluče da u svoj dom dovedu novu macu, vlasnici bi trebalo da istraže na koje, zdrave i sigurne načine mogu da preusmere pojavu grebanja i da na taj način koriguju ponašanje bez potrebe za hirurškim zahvatom.

 

Ovde treba dodati da je naglasak baš na preusmeravanju, budući da je grebanje sastavni prirodnog ponašanja mačaka. Savet kako da izbegnete da vaše ruke budu na meti kandži jeste da ruke nikad ne koristite kao igračku.

Dok je mače malo, slatko je i zabavno videti ga kako pokušava da grebe i gricka vašu šaku u igri. Međutim, kada mače odraste, na ovaj način vam može naneti čak i ozbiljne ogrebotine. Zato za igru uvek koristite igračke a nikada samo svoje ruke. Kada se dogodi da vam se maca „zaleti na ruku“, pomerite je i umesto toga ponudite igračku. Kada je reč o nameštaju, nabavljanje grebalice može da pomogne, no nisu sve mace za njih zainteresovane. Zato pokušajte da pronađete alternativu, poput obične mekše stare daske ili pak nekog tkaninom presvučenog komada drveta. Ukoliko je vaša maca posebno uporna u pokušajima grebanja određenog komada nameštaja, možete pokušati da ga zaštitite obostrano lepljivom trakom. Na taj način mačka će osetiti neprijatnu senzaciju na šapama sledeći put kad bude pokušala da grebe, što je može odvratiti od daljih pokušaja.

Na kraju, važno je zapamtiti da su kandže, a samim tim i grebanje, sastavni deo naših voljenih ljubimaca i njihovog ponašanja. Ukoliko se odlučimo da im pružimo dom, treba da budemo svesni šta zapravo podrazumeva i znači imati mačku.