Šta pas čuje?

Čulo kod pasa predstavlja jedno od osnovnih čula na koja se oni oslanjaju tokom svog života. Uz njegovu pomoć psi iz spoljnog sveta dobijaju zvučne informacije koje mozak obrađuje i na njih adekvatno reaguju.

Veoma je interesantno da se štenci rađaju potpuno gluvi i da se sluh polako razvija. Odrastao pas ima znatno bolje čulo sluha od čoveka. Pas čuje zvuk sa četiri puta veće distance nego prosečan čovek. Pored izuzetno izoštrenog čula sluha, pas može da čuje i frekvencije zvuka koje čovek ne može da čuje. Čovek čuje zvukove u rasponu od 20 Hz do 20.000 Hz (većina odraslih ljudi čuje tek do 16.000 Hz, pogotovo ako su u mladosti slušali glasnu muziku), dok pas čuje u rasponu od 67 Hz pa do čak 45.000 Hz. Čuli ste sigurno za specijalne zviždaljke za pse koje su potpuno nečujne za ljude, ali pas ih veoma dobro čuje, pa se masovno koriste pri dresuri. Iz gorenavedenih razloga spoljni svet može biti veoma bučno i stresno mesto za pse. Veliki procenat anksioznosti kod pasa nastaje kao posledica zvučnih stimulansa (petarde, grmljavina...).

Za razliku od ljudi kod kojih su uši usađene na kosti lobanje i nepokretne, uši psa mogu da se pokreću. Čak 18 mišića zaduženo je za pokrete ušiju. Pokretanjem ušiju pas ih usmerava prema, za njega, interesantnom izvoru zvuka i na taj način uho može da čuje zvuk sa velike udaljenosti. Vrlo je zanimljivo da pas može da pokreće uši nezavisno jedno od drugog.

Psi uši ne koriste samo kao organ čula sluha. Položajem ušiju pas može da pokaže i trenutno raspoloženje. Ukoliko ih pas drži usmerene prema napred, to znači da je zainteresovan, spreman za igru ili radoznao. Ukoliko pas uši drži pozadi slepljene za glavu, to je znak pretnje, anksioznosti, straha ili agresije. Ako primetite da pas uši drži pozadi, ali ne slepljene za glavu, to znači da je tužan i neraspoložen. Ovo su osnovni položaji ušiju koji pokazuju raspoloženje psa, ali tu postoji još mnoštvo međupoložaja koji predstavljaju pravi govor tela psa.

U zavisnosti od rase psa, izgled ušiju, oblik i veličina se značajno razlikuju. Lovački psi kao što su baseti, jazavičari, seteri itd. imaju dugačke oborene uši. Njima uši osim za osluškivanje služe i za podizanje mirisa divljači sa podloge. Za razliku od njih, većina službenih pasa, kao što su, na primer, nemački ovčar i malinoa, imaju uspravno postavljene veoma pokretne ušne školjke, koje su u mogućnosti da se usmeravaju prema izvoru zvuka.

Ovakva građa uha obezbeđuje da se zvuk prikupi ušnom školjkom i usmeri ka spoljašnjem ušnom kanalu. Kada zvučni talas stigne do bubne opne, ona počinje da vibrira i vibracije prenosi na slušne kosti. Preko slušnih kostiju vibracije se prenose na unutrašnje uho, koje kroz svoje formacije vibracije prevodi u nervni impuls. Preko posebnog nerva nervni impuls se šalje u centar za sluh u mozgu i na taj način se formira čulna informacija zvuka.

Unutrašnje uho je veoma važno jer se u njemu, osim što se formira nervni impuls za zvuk, nalazi i centar za ravnotežu. Kod pasa su veoma česta oboljenja spoljašnjeg ušnog kanala. Ona mogu da nastanu kao posledica unosa stranog tela (trava – popino prase), bakterijskih, gljivičnih ili često kombinovanih infekcija. Uši pasa mogu da nasele i ušni šugarci (šuga ušiju). Kod pasa koji imaju duge uši vrlo često se događa da su im vrhovi ušiju potopljeni dok piju vodu. Pošto su vrhovi ušiju stalno vlažni, dolazi do razmekšavanja kože, infekcija i opadanja dlake. Ovaj problem se rešava primenom odgovarajućih uzanih posuda za vodu ili podizanjem posuda na viši nivo, čime se menja ugao glave pri uzimanju vode i uši ostaju suve. U letnjim mesecima vrlo se često javlja problem dermatitisa vrhova ušiju zbog velike najezde muva. U ovakvim situacijama potrebno je koristiti antiparazitike koji imaju i repelentna svojstva (odbijaju insekte).

U normalnim okolnostima žlezdice u koži spoljašnjeg ušnog kanala proizvode ušni vosak (cerumen). Njegova uloga je zaštitna. Ušni vosak služi da za sebe zalepi sve nečistoće i mikroorganizme i da ih izbaci u spoljašnju sredinu. Međutim, u nekim situacijama, a posebno u toplim i vlažnim letnjim mesecima, ovaj mehanizam nije dovoljan da se obezbedi prirodna higijena ušnog kanala, pa se često javljaju infekcije. Ono što vlasnici najčešće primete jeste veoma neprijatan miris iz ušiju, zatim obiman iscedak ili veća količina ušnog voska, intenzivan svrab i neretko bolnost pri dodiru. U ovakvim situacijama je obavezna poseta veterinaru, koji će pregledati uši, uzeti potrebne uzorke na analizu i na osnovu dobijenih rezultata odrediće terapiju. Najčešće se terapija svodi na primenu antimikrobnih kapi za nakapavanje u uho.

Kako do infekcije ne bi došlo, potrebno je da vlasnici pasa redovno kontrolišu uši svojih ljubimaca i da na pravilan način održavaju njihovu higijenu.

Nakon kupanja psa, obavezno je da se uši dobro isuše čistom i suvom pamučnom tkaninom. Posle svake šetnje neophodno je pogledati da li se u blizini uha, u ušnoj školjci ili u početnom delu ušnog kanala nalazi neko strano telo. Uho se nikada ne čisti štapićima za uši i nakapavanjem hidrogena, a ušni vosak se čisti samo sa ušne školjke.

Danas se mogu nabaviti razni kvalitetni preparati u vidu tečnosti za nakapavanje koji služe za održavanje higijene ušne školjke i spoljašnjeg ušnog kanala. Prema proizvođačkim karakteristikama i doziranju, ove tečnosti se nakapavaju u ušni kanal, zatim se spolja uho izmasira od baze uha prema početku spoljašnjeg ušnog kanala i zatim se pusti da pas otrese glavu i izbaci višak tečnosti. Potom se uši posuše čistom pamučnom tkaninom. Ove tečnosti, čiste spoljašnji ušni kanal od viška cerumena, organskih materija, bakterija i gljivica, hidriraju uho i stvaraju jako nepovoljnu sredinu za razvoj mikroorganizama.

Uho je prilično složene građe i deli se na:

1. Spoljašnje uho, koje se sastoji od ušne školjke, spoljašnjeg ušnog kanala i bubne opne

2. Srednje uho, koje se sastoji od bubne duplje u kojoj se nalaze tri slušne kosti naslonjene na bubnu opnu (čekić, nakovanj i uzengija) i koja je preko posebnog kanala – Eustahijeve tube – povezana sa ždrelom. Preko ovog kanala se izjednačava vazdušni pritisak srednjeg uha sa spoljašnjom sredinom

3. Unutrašnje uho, koje se sastoji iz nekoliko tkivnih tvorevina (puž, trem i koštani polukružni kanali)

Autor teksta:

Vladimir Hadžić, doktor veterinarske medicine