Education > Šuga mačaka

Šuga mačaka

Šuga mačaka je kontagiozno parazitsko oboljenje mačaka uzrokovano šugarcem Notoedres cati

Šuga mačaka je kontagiozno parazitsko oboljenje mačaka uzrokovano šugarcem Notoedres cati (Slika 1). Ovaj šugarac pripada familiji Sarcoptidae, i ima sličan životni ciklus i strukturu kao i pseći šugarac, pa od jajeta, preko larve, protonimfe, tritonimfe do adultnog oblika potrebno je oko 14 dana. Notoedres cati je rasprostranjen širom sveta i osim domaće mačke, može se naći kod nekih vrsta divljih mačaka i domaćih zečeva. Kao i S. scabiei, ovaj šugarac je relativno specifičan za domaćina, mada može doveti do pruritičnog oboljenja kod ljudi i pasa. Imunski mehanizmi kod notoedres šuge su daleko manje ispitani nego kod sarkoptes šuge. U osnovi svraba je svakako reakcija preosetljivosti na antigene šugaraca, ali životinje infestirane sa N. cati ne razvijaju imunitet na ponovljenje infestacije, kao što je slučaj kod šuge pasa. Notodres šugarac, u svim razvojnim stadijumima živi u koži i za raziku od sarcoptes šugaraca ne mogu da prežive van domaćina.

Vrlo je kontagiozno oboljenje, a zaraževanje drugih mačaka se odvija direktnim (sa životinje na životinju) ili indirektnim kontaktom, preko kontaminiranih predmeta. Mesta povećanog rizika za pojavu šuge su ona mesta gde se mačke drže u kohabitaciji i tada oboli obično više od jedne životinje.

Pruritus je primarna klinička manifestacija notoedres šuge mačaka. Eritematozni papularni osip brzo prelazi u debele, adherentne, žuto-sive kraste. Kao posledica češanja nastaju ekskorijacije i alopecija. Slično kao kod sarkoptes šuge, margine ušne školjke su najčešće prve pogođene. Lezije se dalje šire brzo preko cele ušne školjke (Slika 2), lica, kapaka, vrata i prednjih nogu, a u hroničnim slučajevima zahvačana je celokupna koža (Slika 3 i 4). U težim slučajevima, može se javiti anoreksija, depresija, mršavljenje, dehidratacija, sekundarna bakterijska infekcija, neutrofilija, eozinofilija i generalizovana limfadenopatija kao posledica oboljenja kože.

Karakteristična klinička slika, tipična distribucija lezija i intezivni pruritus su često dovoljni da se postavi sumnja na notoedres šugu. Potvrda se dobija nalazom parazita i ili njihovih razvojnih oblika u strugotini kože (Slika 5).

U cilju terapije šuge mačaka koriste se skabicidna sredstva kao što su selamectin, moksidektin i ivermektin, prema uputstvu proizvođača. U novije vreme, sve češće se koriste derivati izaksozolina, zbog visoke efikasnosti. Neophpdno je i kupanje mačaka antiseboreičnim šamponom, kako bi se otklonile ljuspe i kraste sa kože. Zbog izuzetne kontagioznosti, potrebno je tretirati sve inficirane mačke i kao i one koje su bile u kontaktu sa inficiranim mačkama. Tretman se sprovodi dok se ne povuku svi klinički simptomi, a u strugotini kože ne mogu nadji paraziti ili njihovi razvojni oblici (4-8 nedelja). Nije neophodan tretman ambijenta.

Šuga mačaka, kao i šuga pasa predstavlja zoonozu, daje iste simptome, ali prolazi spontano i ne zahteva tretman.